Српска страна покренула је офанзиву на подручје Мостара које су држали Хрвати на источној обали Неретве. Након ових борби ситуација је изгледала овако: ЈНА и локални Срби контролисали су висове који су доминирали градом са истока, Хумску планину и неке области на југу и низ висова на сјеверу града. Важан аутопут који је водио на запад до Широког Бријега (15 км од Мостара), није био под контролом али је био на нишану артиљерије.
Генерал Бобетко, постављен је за команданта Јужног фронта, развио је план према којем су хрватске трупе у првој фази требале да поразе Србе у источној Херцеговини, очисте територије око Мостара а тек онда почну операције заузимања самог града. Почетак операције "Шакал" заказан је за почетак јуна.
Започете су активне припреме. Формацијама ХВО-а недостајало је протутенковских средстава, па је специјална протутенковска јединица Хрватске војске из града Сиска хитно пребачена у ХВО. Бобетко је придавао велики значај специјалним јединицама у предстојећој операцији. Формирао је неколико малих извиђачко-диверзантских одреда (водова), од којих је сваки унапред знао правац дејства и објекте за напад.
Те јединице је требало да буду распоређене у позадину Срба непосредно пред почетак офанзиве: требало је да униште штабове, поставе заседе и саботирају важне комуникације.
Напредовање главних хрватских снага морало је бити подржано густом артиљеријском ватром. Мете су биле добро извиђане. Једна од примарних мета хрватских артиљераца било је српско командно место у Аладинићима. Јака артиљеријска ватра би тада имобилисала Србе док би изводили бочни маневар кроз Клепце.
Пад долине Неретве.
Крајем маја, Хрвати су извели низ припремних напада, са циљем побољшања тактичких обриса својих положаја и смањења доминантног положаја српских снага у Мостару. Хрватске снаге су 23. маја заузеле планину Хум, јужно од града. У овом правцу је 11. јуна почело напредовање ХВО-а и ХВ-а. У снажној и пажљиво планираној офанзиви, заузета је планина Орловац и мјеста: Варда, Куле и Крушево југозападно од Мостара те Јасеницу и Слипчиће на југу. Хрвати су 12. јуна коначно очистили западну обалу Неретве од српских снага. Повлачећи се на источну обалу, Срби су срушили два од три моста на Неретви у Мостару, поштедили су Стари мост који у великој мјери чак није био оштећен војним дејством.
Припремљен је пут за коначно заузимање Мостара. Главне хрватске снаге почеле су офанзиву 7. јуна. Главни напад изведен је источно од Чапљине, 25 км јужно од Мостара. Офанзива се одвијала у два правца – на сјевер (Мостар) и на исток (Столац). Почетни положаји хрватских трупа били су на западној обали Неретве, па је први важнији успех био прелазак ријеке и заузимање мјеста Тасовчићи на источној обали 8. јуна.
Одбрамбене линије Херцеговачког корпуса ВРС биле су лоше опремљене, тако да 13. јуна, ХВО преузима контролу над мјестима Бивоље Брдо и Локве. Одреди ХВО-а стигли су у околину Стоца.
Напредујући источном обалом Неретве, од Бивољег брда преко Пијесца и Губавице, хрватске снаге су 14. јуна стигле до јужне периферије Мостара, рејона Буне. Јединице ХВО-а су 15. јуна ојачале своје положаје код Стоца и извеле операцију заузимања српског утврђеног пункта у Ходову.
Завршни елемент операције "Шакал" био је напад на сам Мостар. Један дио хрватских снага пробио је подручје Буне и Благаја и са југа стигао до мостарског аеродрома. Истовремено, друга јединица, укључујући 4. гардијску бригаду ХВ-а и јединице ХВО-а Мостар, ударила је са сјевера кроз Јасеницу. 17. јуна хрватске снаге сусреле су се на мостарском аеродрому Соко.
Дана 21. јуна уследио је општи напад хрватских јединица на Мостар и околину, током којег се српска страна морала повући из града. Међутим, није било смирења. Борбе су се наставиле током љета и почетком новембра око планине Вележ и на подручју између Мостара и српског града Невесиња али без значајнијег помака.
Крајем 1992. године успостављен је позицијски рат на Херцеговачком фронту.
Хрвати су успјешном операцијом обезбиједили мање-више мирну позадину у случају рата против АРБиХ, чија се ситуација нагло погоршавала. Због чињенице да је линија фронта знатно помјерена на исток, указала се повољна прилика и за извођење операција према Дубровнику.
