среда, 4. мај 2022.

Почетак борби у западној Херцеговини 1992.


Српско ослобођење Купреса угрозило је хрватске градове западне Херцеговине, Ливно и Томиславград. Рат је полако стизао и у херцеговачки камењар.

Српски борци на бранику Херцеговине.

У источној Херцеговини, средином априла, јединице 13. Билећког и 2. Подгоричког корпуса ЈНА из Четврте војне области (командант - генерал Павле Стругар) протјерале су паравојне хрватске формације из града Стоца и преузеле контролу над готово цијелом територијом Херцеговине јужно од Мостара. Фронт је ишао ријеком Неретвом.

У мају су пропали преговори о прекиду ватре и ЈНА је ослободила већи дио Мостара (главног града Херцеговине), укључујући подручја на западној обали Неретве. Ове операције су имале за циљ обезбеђење српских територија на истоку Херцеговине од потенцијалне хрватске агресије. 

Борци 8. херцеговачке мт. бригаде.



У Загребу су увидјели реалну претњу да изгубе цијелу Далмацију са најважнијим приморским градовима Сплитом и Дубровником. Јединице хрватске регуларне војске хитно су почеле да се пребацују у Херцеговину. Имали су задатак да зауставе даље напредовање ЈНА и босанских Срба, организују и предводе босанске Хрвате, припреме и покрену контраофанзиву.

По инструкцијама из Загреба, у Херцеговини је формиран „Јужни фронт“. Остарели генерал Јанко Бобетко је постављен за комаданта. (припадник партизанског покрета 1941-45, који је доживио чин генерала у Титовој војсци, али је почетком 70-их пребачен у резервни састав због подршке националистичком покрету у Хрватској).

Хрватске снаге, удружене под командом Бобетка, кренуле су у офанзиву крајем маја, дјелујући како са територије Босне, тако и са територије Хрватске код мјеста Стона. Хрвати су имали за циљ да потисну ЈНА и Србе са њихових положаја сјеверозападно од Дубровника. Хрватска офанзива се поклопила са повлачењем ЈНА из Босне и Херцеговине, што је одредило њен успјех: почетком јуна хрватске јединице из Дубровника придружиле су се трупама генерала Бобетка, а Срби су морали да се повуку на положаје дубоко у Босни и у Дубровник.

Бобетко је на сјеверу Херцеговине спремао акцију чишћења Мостара и столачког краја од Срба. Ова велика операција би обезбjедила сјеверни бок хрватских снага које дјелују сјеверно и источно од Дубровника. Постављен је и шири задатак да се од српских трупа очисти прилично велика територија Херцеговине између Мостара и Дубровника.

Град Мостар је историјска пријестолница Херцеговине, срце цијеле југоисточне регије БиХ. Име града потиче од речи „мост“, која му је дала чувени Стари мост преко Неретве, споменик средњовековне турске архитектуре.

Херцеговина је дуго важила за упориште и ковачницу кадрова хрватског национализма (попут Галиције у Украјини). Када је једнострано одвајање Хрватске од СФРЈ почело да поприма форму оружаног сукоба између хрватских националиста с једне стране и савезне војске и хрватских Срба с друге стране, ситуација у Херцеговини се искомпликовала. Расле су тензије херцеговачких Хрвата и њихових муслиманских симпатизера против јединица Југословенске народне армије које су биле овдје стациониране. Сукоб се посебно заоштрио у Мостару. Почетком 1992. године овдје су се, једна за другом, дешавале провокације против савезне војске, у којој су до тада остали, практично само Срби.

1. фебруара избио је оружани сукоб између патроле ЈНА и хрватске полиције, при чему је рањен један југословенски официр. Три дана касније, стотине Хрвата блокирале су путеве који воде од Мостара до Читлука и Широког Бријега у, како је речено, "протесту против понашања резервиста ЈНА на тим подручјима". ЈНА је у том тренутку прекинула операцију опсаде Дубровника, при чему је заиста било изолованих случајева пљачке од стране резервиста.

Локални Срби су на хрватску акцију 6. фебруара одговорили блокадом саобраћаја на путу Мостар-Сарајево. Сукоб је ескалирао у Мостару и околини у марту 1992. године, као иу другим дијеловима Босне и Херцеговине. Од 14. марта у граду се воде сукоби између хрватско-муслиманских снага и гарнизона ЈНА. Током наредне три недеље, град је коначно подјељен на три дијела по етничкој линији, барикаде су се дизале на улицама, пуцњава је постала уобичајена.

Првог априла, неколико дана пре почетка „великог рата“ у околини Мостара су се водиле борбе између ЈНА и хрватских паравојних формација, а тешка артиљерија је кориштена и у јужном приградском насељу Јасеница. Коначно, 3. априла извршен је терористички акт над ЈНА у Мостару: дигнута је у ваздух цистерна за гориво у близини војног логора.

Након почетка интензивних непријатељстава широм Босне и Херцеговине 6. и 8. априла, борбе између јединица ЈНА и хрватско-муслиманских снага одвијале су се истовремено у неколико региона Херцеговине. Авиони ЈНА су 7. и 8. априла извршили напад на једну од истурених станица хрватских неофашиста, град Широки Бријег. Артиљеријској ватри савезне војске били су изложени положаји хрватских јединица у појединим подручјима Мостара. 

Дана 9. априла, хрватске снаге су безуспјешно покушале да преузму контролу над мостарским војним аеродромом. Два дана касније, борци српске ТО преузели су контролу над две хидроелектране на Неретви. Готово без отпора, 11. априла ЈНА је ушла у град Столац. Борбе уз употребу артиљерије и авијације вођене су и 25км јужно од Мостара у регији Чапљина.

Почетком маја у Грацу (Аустрија) вођени су преговори лидера босанских Хрвата Мате Бобана и председника Српске Републике БиХ Радована Караџића. Резултати су објављени 7. маја. Склопљено је примирје између хрватске и српске стране. По договору Караџића и Бобана граница између хрватског и српског дијела Мостара ишла је ријеком Неретвом.

Србима је додијељен источни дио града и околина, али Хрвати нису одустали од претензија на цијели Мостар и околна подручја. Коначно ријешење проблема је одложено за детаљан договор „на мапи“. На преговорима у Грацу није било представника муслиманске стране, иако су Муслимани чинили значајан проценат становништва у Мостару. Одсуство њиховог представника у Грацу учинило је преговоре и примирје неизводљивим.