Операција ''Уна 95'' - Oдбрана западно-крајишких општина.

Након егзодуса српског становништва из Републике Српске Крајине, хрватско-муслиманска коалиција потпомогнута НАТО авијацијом септембра одпочиње опсежну кампању освајања Републике Српске. Амерички изасланик за Балкан Richard Holbrooke у својим мемоарима ''Завршити рат'' пише да је наговарао Туђмана и Изетбеговића да још енергичније крену у обрачун са Србима. Након успјешно проведене операције ''Маестрал'' у западној Босни, хрватски војни и државни врх одлучио је извршити форсирање ријеке Уне и Саве и тако развуче ВРС што је више могуће.''Уна 95'' је у хрватским документима шифрирана и као операција ''Дрина 95'', по чему се може наслутити да је крајњи циљ било извијање на ријеку Дрину, чиме би се питање Срба у Босни и Херцеговини ријешило на исти начин као у Хрватској.

Битка за Нови Град и Козарску Дубицу - 18. септембар 

У јутарњим сатима ХВ је почела са извођењем операције. Готово симултано су нападнуте општине Козарска Дубица, Костајница и Нови Град. Након артиљериске припреме која је дјеловала и по војним и цивилним циљевима, отпочело је десантирање специјалних снага ХВ на споменуте општине. А 5.корпус АРБиХ изводи артиљериско пјешадијске нападе на фронту Крупа на Уни - Нови Град. 

Извиђачко - диверзантске групе ХВ су оствариле почетне успјехе у општинама Козарска Дубица и Нови Град, док су у Костајници одбачене при покушају преласка ријеке. Након почетних успјеха припадници ХВ наишли су на жесток отпор припадника ВРС, који су се у међувремену реорганизирали и припремили за борбу. Сљедећих неколико сати вођене су пресудне борбе за опстанак српског народа на својим вјековним огњиштима. Важност те одлучујуће битке препознали су и цивили који су се на појединим мјестима организирали и кренули у борбу против непријатеља. До касних вечерњих сати вођени су интезивни ватрени окршаји који су односили животе и на једној и на другој страни. 

Команда ВРС је због изузетно сложене ситуације у Козарској Дубици и Новом Граду одлучила да у борбу уведе и авијацију РС, која је својим дјеловањем нанијела огромне губитке хрватској војсци, посебно артиљериским јединицама. У јутарњим сатима сљедећег дана ХВ је била одбачена са територије Републике Српске. Иза себе су јединице ХВ оставиле страшне злочине, који подсјећају на оне од њихових предака из Другог свјетског рата. О страхотама које су остале иза ХВ имао је прилику да посвједочи и новинар Mike O'Connor из The New York Times, који је 20. септембра боравио у Козарској Дубици. Сљедећег дана је изашао чланак с насловом ''Подсјећање на хорор из 1943.''. O'Connor је примјетио да међу страдалим цивилима има жена и дјеце и да некима недостају очи.

Битка на Доњој Градини - 19. септембар. 

Након претрпљеног неуспјеха 18. септембра, хрватски војни врх одлучио је да још једном покуша да форсира ријеку Саву. Овог пута одлучили су се вратиту на њима добро познато мјесто и наставити оно што су оставили недовршено 1945. године. Спомен подручје Доња Градина,мјесто насилног упокојења стотине хиљаде српских цивила, 19. септембра 1995. постало је поприште одлучујуће битке за опстанак српског народа на овим просторима. На хумкама својих предака српски војник се заклео да неће одступати, сада је било ''бити или не бити'' ! Након артиљериске припреме која је немилице ''орала'' Доњу Градину и околна села, почео је десант хрватских снага. У врло кратком року на територију Доње Градине ступило је око 80 припадника ХВ, након чега је кренула амфибија са 30так људи. По ступању амфибије на српску обалу Саве започео је жестоки обрачун ХВ и ВРС. Један борац ВРС је ручним бацачом уништио амфибију, након чега је настала пометња у редовима ХВ. Убрзо је почело извлачење припадника ХВ, који су се ''необављеног посла'' уз огромне губитке повукли на лијеву обалу Саве у Хрватску. 

Након свирепих убистава Срба у операцијама ''Олуја 95'' и ''Уна 95'', јих достигла судбина какву су другима спремали. Остаци хрватских ''Црних Мамби ''код Козарске Дубице.

Хероји одбране

''Мунгоси'' из Козарске Дубице, једни међу најзаслужнијима за одбрану  града. 

Козарска Дубица, Костајница и Нови Град су 18. и 19. септембра изгубиле 54 цивила и 50 војника и припадника МУП-а. На простору од Новог Града до Козарске Дубице за два дана борби пало је око 12.000 пројектила разних калибара. Материјална штета је била милијонска. Процјене причињене материјалне штете у Новом Граду је око 80 милиона марака у Козарској Дубици 50 милиона и у Костајници око 40 милиона марака.

И ако је српски народ у овој битци имао далеко боље наоружаног и удруженог непријатеља под менторством запада, је успио побједити, јер више није ишло за побједу или пораз него за опстанак или нестанак. 

11. Пјешадијска бригада из Козарске Дубице.

Операција ''Звијезда 94'' - Горажде 1994.

Војска Републике Српске је током јесени 1992. и зиме 1992-1993.године, водила искључиво одбрамбене борбе са муслиманским снагама у Горажду, које су покушавале са честим нападима да прошире своју енклаву, eвентуално се споје са осталим снагама у правцу Сарајева и средње Босне. Такође опасност је пријетила да би јаким нападима у правцу Чајнича, АРБиХ из Горажда избила на границу са Србијом (тада још СР Југославија). Те тако пресјекли ионако танко ''грло'' између Херцеговачког и Дринског корпуса ВРС, те евентуално привукли муслиманске екстремисте из Старог Раса (Санџака) што би довело српски народ и ВРС у неугодну ситуацију.

Под командом Генерала Ратка Младића у прољеће и љето 1993. ВРС напредује око 30 км. према Горажду, до центра је остало свега 8-10 км.


Почетком априла 1994.ВРС покреће операцију ''Звијезда 94''.

6.априла, херцеговачке бригаде са јужног потеза , те дринске са источног већ постижу прве успјехе. Ослобађа се преко 15 села те долази до планинских врхова Гостуњ изнад Устипраче и врха Градина. Многи борци АРБиХ бјеже према граду Горажду, ту слабо пролази и муслиманска 82. самостална бригада која доживљава свој крах.

7.априла, српски борци из правца Рогатице, након жестоке борбе заузимају добро утврђене ровове, те 1. Рогатичка, 31. Дринска и 1. Вишеградска бригада АРБиХ у паници напуштају положаје те бјеже дубље према Горажду.

Наредна три дана се низају успјеси ВРС,док АРБиХ губи репетитот те комплетну десну обалу Дрине. Видјевши да се горажданска енклава налази пред  падом у борбу против Срба се укључује и НАТО, те почиње бомбардовати српске положаје око Горажда.

Генерал Младић изнад Горажда,уочи операције 1994.

И поред сад већ теже ситуације због притиска НАТО-а, ВРС и даље постиже успјехе те сад долазе до првих кућа у граду Горажду гдје се почињу водити градске борбе, ту се убацују и специјалне јединице ВРС за градску борбу. Српски борци стижу на свега 300м од болнице у Горажду. Посебан морал ВРС добија након обарања два НАТО авиона.
Најприје 15-тог априла је оборен француски авион који се налазио у мисији извиђања, сљедећи дан je оборен  британски авион.(авиони  су обарани руском ракетом САМ-7, која има жироскоп за навођење).

18.априла, у преговорима са УНПРОФОР-ом је договорено да Горажде буде демилитаризована зона. Са чиме престаје офанзива ВРС.

Српски положаји око Горажда 1994. 

Битка за ''Побједу''.

Је била акција српских бораца и руских добровољаца у заузимању фабрике муниције ''Побједа'' током операције ''Звијезда 94''.

Под командом Александра Шкрабова дио 3. Руског Добровољачког Одреда се спаја са српским батаљоном из Илијаша те извиђају правац напада на фабрику. Фабрика је била смјештена у планинској удолини те руско-српски борци пред напад заузимају планинске висове, са висова до првих фабричких зграда је око 500-700м.

Захваљујући густој црногоричној шуми, борци  ВРС неопазно доводе фабрику у полуобруч те прилазе линијма на свега 200м.Започиње пушкарање, муслимански борци након слабог отпора напуштају положаје те бјеже према граду. Посље заузимања фабрике и њеног чишћења српско-руски борци постављају линију одбране према граду надајући се контраофанзиви. Након кратког времена муслиманске снаге су преузеле некакав контранапад који је био одбијен посље тога су фабрику гађали минобацачима и тешким митраљезима из правца града.

Након обуставе офанзиве ''Звијезда 94'' је јављено да се фабрика минира и напусти јер по договору долази украјински и енглески батаљон УНПРОФОР-а. Фабрика је уништена углавном од експлозива из фабрике којег је ту било на претек. Најбоље код акције заузимања фабрике муниције ''Побједа''је то да је заузета без губитака.

Руски добровољци.