Операција "Врбас 92"- Јајце 1992.

Град Јајце се налази на граници западне и централне Босне, одмах на почетку ратних сукоба га котролишу удружене снаге ХВО и АРБиХ. Српске снаге котролишу територије око града те се тако ствара ''џеп'' (дужине од 25км. ) у српским линијама одбране.

У циљу чвршће контроле те скраћивања фронта и по највише да се успостави сигурна контрола над двије хидроелектране на Врбасу које су биле од великог значаја за економску стабилност Српске. Главни штаб ВРС доноси одлуку о заузимању Јајца.

Операција ''Врбас 92'' у пуном јеку.

У љето 1992. посље најсвијетлије операције ВРС ''Коридор 92'', главну улогу у операцији заузимања Јајца добија 30. Крајишка дивизија ВРС. Операција ''Врбас 92'' се темељила на планинском начину ратовања: спор, опрезан напредак. Напад је изведен са три правца сјевер, запад и југозапад остављајући простор на истоку како би се могли  повући цивили који би жељели напустити град.  

Карта операције.

Операција започиње у јулу 1992. у напад је било ангажовано око 8.000 бораца ВРС подјељено у три тактичне групе. 30. Крајишка дивизија је подржана артиљериском ватром и крилима 19. бригаде (Србобран) Доњег Вакуфа те 22.бригаде на Влашићу. Град Јајце је бранило око 6.000 удружених бораца ХВО и АРБиХ. 

Током четири недеље борби у западном правцу, Тактичка група 2 разбија одбрану хрватско-муслиманских снага и напредује 6 километара према граду. На два километра од града на прилазу Врбице, дочекује их жестог отпор те ВРС за кратко вријеме зауставља офанзиву.

9.септембра хрватско-муслиманске снаге покрећу контранапад  како би спријечиле напредовање ВРС,али без жељених резултата. До 15-16 септембра српски борци одбацују непријатеља још 5 километара те долазе до села Барево и мјесне заједнице Скеле на Врбасу на свега један километар од центра града. Лидери хрватског народа у Јајцу видјевши да је град пред падом покушавају да спасу ситуацију закључивајући 9.октобра једнострано примирје са Србима. Уз обећање снадбијевања електричном енергијом. Напад ВРС је обустављен али због неслагања муслиманске стране која се противи примирју између Срба и Хрвата, операција се поново наставља. Већ 21.октобра избијају инциденти између Хрвата и муслимана у Травнику, Бугојну...што слаби одбрану Јајца.

Српска артиљерија код Јајца 1992.

Видјевши хаос међу непријатељима, ВРС креће у посљедњи обрачун за Јајце, 25.октобра 30.Крајишка дивизија уз подршку 1. батаљона војне полиције и 1. извиђачко-диверзантске чете, покреће офанзиву на три правца истовремено.
На мјестима Врбица и Царево Поље српске снаге воде грчевите борбе док су неке позиције неколико пута прелазиле из руке у руку.
27.октобра Тактичка група 1, напредује са југа те достиже обале ријеке Пливе (са друге стране обале је центар града), док се у Врбицама и Царевом Пољу још увјек воде жестоке борбе.
Истог дана борци  Тактичне групе 2, напредују са сјевера око 5 километара, те долазе до хидроелектране ''Јајце 2''.

Пред вратима Јајца.

29. октобра град Јајце су у расулу напустиле јединице ХВО и АРБиХ међусобно оптуживајући једни друге за пад Јајца, из те напете ситуације ће посље избити прави рат између хрватских и муслиманских снага.

Српска тробојка се побједоносно завиорила на старој тврђави изнад  Јајца 29.октобра 1992. са чиме је главни циљ операције био завршен, мада операција ''Врбас 92'' је званично завршена 18.новембра када 30. Крајишка дивизија заузима  преостале територије и затвара јајачки џеп те долази све до насеља Турбе у општини Травник.

Tag: Jajce, Operacija Vrbas 1992, krajiska divizija, Vrbas, Vrbice, Vojska Republike Srpske, hidroelektrana Jajce, Travnik, Mrkonjic grad, Sipovo, Pliva

Зоран Баранин ''Пука'' (1960 - 1995). Херој испод Дурмитора.

Зоран Баранин ''Пука''

 (1960 - 1995).

Пукино одликовање са заробљеном заставом.

Рођен у Жабљаку испод Дурмитора (Црна Гора). Као велики српски патриота долази у српска подручија захваћена ратом те најприје 1991. учествује у борбама око Дубровника да би посље стигао у Книн исте године. Почетком рата у Босни, пребацује се из Книна у Војску Републике Српске тачније у јуришни интервентни одред ''Војвода Драган Николић'' из Србиња (Фоча) у саставу 11. Херцеговачке бригаде. Са одредом пролази сва ватрена крштења Херцеговине и шире: Невесиње, Коњиц, Трново,Фочу.Горажде...

Током добијеног одсутства са ратишта Пука бива нападнут два пута од црногорских муслимана. Први пут након мучког напада остаје жив, други пут кад су нападачи напали он вади бајонет из чизме те наноси ране нападачу који умире пар мјесеци посље од рањавања.

Пука је дефинитивно остао познат и по заробљавању муџахединске заставе на торњу изнад Трнова 1994. Док је трајала борба, Пука дотрчава до прозора одакле туку муџахедини митраљезом те убацује бомбу и након експлозије утрчава у торањ те рафалом ''докусурује'' преживјеле муџахедине, пење се на торањ и скида муџахединску заставу те је доноси у штаб, гдје одмах бива одликован пиштољем магнум 357 Застава. Пука је у тој борби ликвидирао 7 ''алахових ратника''.

На Ђокином врху на Трескавици, неколико српских бораца се нашло у окружењу те одред Војводе Драгана Николића добија задатак да деблокира и заузме Ђокин врх, међу борцима се јавља и Пука за акцију.
Пука иде дужим,заобилазним путем до врха по наредби команде а онда самоиницијативно креће по средини до врха. Cаборци су говорили да је Пука узасе имао моторолу гдје му је комадант стално понављао да не иде тим путем да се врати. Пука први стиже на врх Трескавице (2088м.) у том тренутку пада непријатељска граната од које гине 7. маја 1995. Српски борци су успјели ослободити врх Трескавице и извући тијело Пуке.

Пука за која се вјеровало да је најјачи човјек у Жабљаку и шире је био одликован орденом заслуге за народ од Др. Радована Караџића те проглашен јунаком ВРС и гарнизона из Србиња (Фоча).

Пука је иза себе оставио два сина и свијетлу пут правих патриота и хероја.

Вукови са Дрине.

Вукови са Дрине су били једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске и ударна песница 1.Зворничке пјешадијске бригаде у саставу Дринског корпуса.                                Борац  Вукова са Дрине Јединица је основана 25.маја 1992. у околини Зворника на иницијативу неколико добровољаца са крајишких ратишта а основао ју је Генерал Миленко Живановић. Имену Вукови са Дрине је кумовао Драган Симоновић звани ''Бели Вук ''. Први комадант јединице је био капетан Миле Станошевић ''Кеп'' добровољац из Србије, који је водио јединицу све до своје погибије 4.7.1992. код села Витиница, између Сапне и Зворника. Посље његове погибије јединицу преузима Милан Јоловић ''Легенда'' који је многима остао упамћен по његовој реченици упућену својим борцима преко мотороле ''Оплети доле, да чујем вукове како завијају'' током побједничких борби за Сребреницу 1995. Тенковска чета ''Амазони'' Јединица  по наредби Дринског корпуса, 8.маја 1993. улази у састав подрињског одреда специјалних снага, као маневарски батаљон Дринског корпуса ВРС. Ратни пут  Вукови са Дрине учествују у многим жестоким биткама током цијелог рата. Борбе са 2. корпусом АРБиХ из правца Сапне и Калесије, потом борбе за ослобађање Трескавице, Бјелашнице, Игмана те борбе у Подрињу и Бирчу.    Јединица такође учествује у важним операцијама ВРС, као што су ''Штит 94'' гдје у тактичној групи 3.учествује у контраофанзиви на бихаћком ратишту. Потом операција ''Криваја 95'' гдје ВРС ослобађа Сребреницу и Жепу у јулу 1995. У тим борбама су Вукови са Дрине десетковали злогласну 28. муслимаску дивизију из Сребренице. На задњи борбени задатак, јединица се упућује у јесен 1995. на крајишка ратишта у склопу операције ''Вагањ 95'' гдје воде борбе са удруженим хрватско-муслиманским снагама. Вукови са Дрине у околини Дрвара 1995. Да је ова извиђачко-диверзатска јединица пролазила кроз најтежа ратишта, говори и податак да је кроз јединицу прошло 542 борца, 82 погинула борца од тога 4 погинула командира чете, 8 командира водова, 11 командира одјељења те 323 борца су ратни војни инвалиди, многи су рањавани по 4,5 пута. Свега 16 бораца ове јединице није било рањавано.     Многи борци јединице су добили одликовања као што су Карађорђева звијезда, те друга одликовања за заштиту српског народа.

Генерал Младић на смотри  Вукова са Дрине у Власеници, посље рата. Извори : http://kokosar.com/RS_army-DK.htm http://www.infozvornik.com/index.php/vijesti/zvornicke-novosti/1734-obiljeeno-19-godina-od-formiranja-odreda-qvukovi-sa-drineq http://vijesti.in.rs/vijesti/zvornik-%E2%80%93-%E2%80%9Evukovi-sa-drine%E2%80%9D-ne-zaboravimo-srpske-patriote-i-heroje https://www.youtube.com/watch?v=TNO4U0Ecll8 - видео материјал Вукови са Дрине - Дан јединице 1/15  ...

Влашићко ратиште 1992 - 1995.

Влашић планински вијенац, један од најважнијих стратешких тачака за контолисање средње Босне и одбране западних дијелова Републике Српске. Са два врха, Влашић (1920 м.) и Опаљеник (1933 м.) који доминирају Лашванском долином и градовима Травник, Витез и Зеница. Са поносом се може назвати ''Кров Републике Српске''. 

У прољеће 1992. дијелове Влашића заузима ХВО али већ у мају исте године јих истјерују јединице ЈНА (то је било и задње посредовање ЈНА у очување Југославије, јер већ 20. маја се ЈНА расформирала). Након распуштања ЈНА, Лашванску долину са средњом Босном контролишу ХВО и АРБиХ а Војска Републике Српске контролише планину Влашић са свим врховима што јој даје далеко бољи стратешки положај од непријатеља. Српска артиљерија такође у потпуности контролише Травник и Зеницу те предајнике који покривају велике површине Босне, телевизијском и радијском везом.

Крајем 1992. почињу сукоби хрвата и муслимана у средњој Босни да би 1993. ескалирао у тотални рат. У љето 1993. према српским линијама одбране на Влашићу бјежи хиљаде хрватских цивила и војника (процјене око 12.000) из Травника, Горњег Вакуфа, Бугојна... пред офанзивом АРБиХ и злогласних муџахедина. Сви хртватски цивили и војници су збрињени, о том хуманом догађају за које јавност мало зна је снимљен и документарни филм :

Влашић  1994.

Влашић су браниле јединице ВРС 1. Крајишког корпуса под командом потпуковника Јанка Тривића. 
Одбрану су чиниле:
1. Которварошка пјешадијска бригада 
22. пјешадијска бригада   
1. Кнежевска бригада и тенковска чета. 

Позиција 22. пјешадијске бригаде се налазила директно на Влашићу.
1. Которварошка бр. - сјеверно од врха Меокрње ( 1425 м.) , 1. Кнежевска бр. па је била формирана од ''трећепозиваца'' односно старијих бораца који су били у резерви 22. пјешадијске бригаде.

Влашић  1994.

Муслиманско руководство увиђа да је плато Влашића од велике важности и да би освајањем Влашића преузели иницијативу у средњој Босни те коначно постигли први значајан успјех против ВРС.
Пред почетак муслиманске офанзиве, АРБиХ је сконцентрисала најбоље снаге 7. и 3. корпуса АРБиХ: 17. крајишку бригаду ,7. муслимаску бригаду те 305, 306, 325 и 333. бигада. 

23.марта 1994. АРБиХ напада положаје ВРС. Борба са ситним успјесима на обе стране траје до 28. априла када муслиманске снаге пробијају линију одбране ВРС на линији зоне између 22. и 1. Которварошке бригаде те долазе до планинског врха Меокрње. У року од двије недеље српски борци успјевају да избаце муслиманске снаге и врате их на почетни положај. 

Посље кратке паузе и прегруписања 24. маја АРБиХ лансира нови напад на Влашић. Циљ је био окружење 22. пјешадијске бригаде ВРС. Двије муслиманске групе покушавају да покрију бокове бригаде док истовремено траје жесток напад на српске снаге на Влашићу.
Српски борци једва успјевају да задрже комплетан обруч те у контранападу поново приморавају АРБиХ да се повуче на почетне положаје. 25. јула 1. Которварошка бригада ВРС преузима контраофанзиву у правцу планине Јаворак, те успјева да поврати раније изгубљене линије у прољеће и поврати село Глуха Буковица.

Сљедећих неколико недеља фронт на Влашићу остаје миран, док АРБиХ припрема своје јединице за поновни покушај освајања Влашићког платоа. 

Артиљерија ВРС код села Шипраге.

Почетком септембра муслиманске снаге поново покушавају напад на српске положаје али овог пута ВРС лако одбија нападе, поред тога српски борци 6. септембра у контраофанзиви напредују неколико километара до села Турбет западно од Травника. Након великих губитака и неуспјеха АРБиХ на Влашићу, команда 7. корпуса обуставља све нападе до сљедеће године. 

Которварошка бригада на Влашићу.

20.3.1995. Војска Републике Српске је поново приморана да се брани, овог пута је АРБиХ ангажовала далеко више војника са још бољом техником и наоружањем добијеном са запада (АРБиХ је ангажовала 9 бригада, док су Влашић браниле 2. бригаде ВРС ). И поред велике премоћи АРБиХ непостиже велике успјехе, али достигнути циљеви имају велики морални значај за муслиманске снаге након силних пораза. Наиме АРБиХ заузима врх Опаљеник са релејом, чиме успоставља своју радијску везу. За губљење релеја је крива и пасивност ВРС у задњој години рата, на једном улазу у земуницу је чак писало ''Кољи не буди''.

Извори :
Валецкий Олег Югославская война 1991 - 1995 гг. М.: "Крафт+", 2006.
Земцов Борис Боснийская тетрадь (дневник добровольца). Россия: "Русское Слово", 1995.
Гуськова Е. Ю. История югославского кризиса (1990 - 2000). М.: Русское право/Русский Национальный Фонд,
Sekuli? Milisav Jugoslaviju niko nije branio, a vrhovna komanda je izdala. Beograd, 2000.

....

Живко Кораћ (1957 - 2001) Посљедњи банијски хајдук.

Живко Кораћ (1957 - 2001) Задњи униформисани војник Српске Војске Крајине.

Писана прича о једном човјеку који није хтјео да се повуче са колоном избјеглица 1995. у хрватској агресорској операцији ''Олуја''. Узео је оружије и одметнуо се у шуме гдје је био страх и трепет за хрватске бојовнике пуних 5 година !

Живко Кораћ је рођен 29.10.1957. у Великом Шушњару у срцу Баније у породици великих вјерника, због православне свијести и великог патриотизма никад није био члан комунистичке партије,што му је била препрека да добије посао у великим фирмама.

Одмах на почетку ратних сукоба Живко се одазива позиву и ступа у одбрану српских села и градова на Банији. Такође је био јако поштован због своје благе нарави али и одличног сналажења и познавања терена на простору Баније. Током рата је био и два пута рањаван, на Бенковцу и у операцији ''Коридор''.

Августа 1995. ХВ покреће операцију ''Олуја'' са којом уз помоћ трагичне издаје са српске стране, успјева да протјера српско становништво и почини масовне злочине.

Током повлачења српских избјеглица, Живко је својој породици рекао ''Ви идите а ја недам своју кућу и своју земљу''.

Након тога Живко одлази код своје бaкe у Велики Шушњар гдје се скрива кратко вријеме, ту убрзо убија хрватског војника који је често долазио у то већ опљачкано и протјерано српско село. Посље тога Живко облачи униформу Српске војске Крајине узима наоружање и одлази у шуме.

Хрватска власт организује потјеру за како они наводе ''одбјеглим четником'' ту се укључује полиција и војска Хрватске, те им се придружују и ловци из ловачког друштва ''Фазан'' који под маском лова на дивље звијери увелико судјелују у потјери. Поред великог броја наоружаних људи ту су још укључени пси трагачи и хеликоптери. Живко Кораћ је једину предност имао у томе што је Банију знао као свој џеп.

Током хајдуковања Живко је ликвидирао још троје Хрвата како би избјегао откривање, међу њима био је и један ловац који је кренуо да ухвати ту ''дивљу звијерку'' јер је новчана награда била јако примамњива. Живко никад није терорисао народ а могао је да је хтјео, такође је могао прећи преко Уне на територију Републике Српске ал није, јер му је родна груда била светиња.

На Српску нову годину 14.Јануара 2001. кад је планина била без лишћа, Кораћа коначно успјевају да обколе, тај дан је борба са Живком трајала 2 сата јер је током бјежања Кораћ пружао отпор бацајући бомбе на хрватске полицајце.

Видјевши да се нашао у безизлазној ситуацији и без помишљања на предају, Живко је активирао бомбу и ставио себи на прса.

СПЦ  у мјесту Влаховић, гдје је погинуо Живко Кораћ.

 Кад су се муповци коначно усудили да приђу мртвом тијелу Кораћа, видјели су на њему униформу Српске војске Крајине која им је након 5 година још једанпут запрскосила на Банији !

Живко је иза себе оставио сина и кћерку. 

Видео посвећен Живку Кораћу:

Tag : Živko Korać, Banija, Republika Srpska Krajina, Glina, Petrinja, Zrinska gora, Posljednji banijski hajduk, Srpska vojska Krajine, zivko korac, rat na Baniji, Veliki Susnjar, Vlahovic.Veliki Šušnjar