Борбе у Подрињу - Зворник, Шековићи 1992.

Подриње - источна Босна, земља коју ријека Дрина раздваја од Србије, је била једна од најважнијих стратешких циљева Срба у рату. За Републику Српску од виталног значаја да имамо заједничку границу са Савезном Републиком Југославијом за несметану економску и војну помоћ како тад тако и у будућности. Једини проблем је била етничка мапа Босне и Херцеговине која је била попут ''исцјепане одјеће'' посебно више истакнута у Подрињу него у Крајини или Херцеговини.

Таква ишарана мапа ће наговјестити крваве оружане сукобе у прољеће и љето 1992. године за цјелокупно становништво Подриња.

Зворник 

Стављањем Бијељине под контролу 3. априла, српске територијалне снаге са подршком добровољаца из Србије, разматрају наставак акције и спајање осталих градова дуж ријеке Дрине у правцу Зворник-Братунац-Вишеград.

Међутим муслиманска страна се далеко прије припрема за преузимање контроле у Зворнику већ у јесен 1991. је формирана ''Патриотска лига'' на челу са Асимом Алићем и постројена у селу Годуш код Зворника. Такође камадант екстремиста је био ''капетан Алмир'' - Самир Ништовић.

До почетка априла 1992. становништво Зворника је било око 15.000 људи (60% - 40% у корист муслимана).
Ситуација у граду је загријана 2. марта након објављивања резултата референдума. Двије недеље касније, Срби су прогласили '' Српску општину Зворник''. До краја марта локална полиција је подјељена према етничкој припадности у два непријатељска одреда.

 Ослобађање Зворника.

Рат у Зворнику је дошао 5-6 априла, када наоружани муслимански екстремисти подижу барикаде и тиме град постаје затворен за улазак или излазак из њега.
Али праве борбе за град настају српском офанзивом 8. априла, пред свеопшти напад на град је Жељко Ражнатовић ''Аркан'' послао ултиматум да ''Патриотска лига'' положи оружије или ће дијелити судбину Бијељине, ултиматум је одбијен. Супериорнија српска војска се упустила у борбу са муслиманским снагама. Неколико часова посље напада, Зворник је био чврсто у српским рукама, посљедње жари отпора су потиснуте касно у ноћ.
Снаге ЈНА су 10. априла ушле у град и преузеле контролу.

Борбе око Зворника и Шековића.


Након ослобођења Зворника, српске снаге постепено преузимају контролу над читавом општином у настојању да се споје са српским општинама Власеница и Шековићи те створе заједнички простор који би повезао сјеверноисточне дијелове Републике Српске, српске територије око Сарајева све до Србије.

Акције сламања посљедниих муслиманских џепова око Зворника се успјешно реализују, једна од најкрвавијих борби се одвијала двије седмице након уласка у Зворник. Тачније 26. априла.
Када се разбијени одреди зворничких муслимана склањају у стару тврђаву на узвишењу познатију као Кула Град или Ђурђев град, један километар јужно од Зворника. Међутим одреди српске ТО са добровољцима и тенковским батаљоном ЈНА разбијајау и ту групу.

Тенк ВРС у близини Зворника.

Борбе српских снага са ''Патриотском лигом'' се водила и на потезу села Снагово Доње-Каменица, три километра јужно од града гдје је непријатељ натјеран у повлачење.
Великог успјеха у сламању отпора су имали такође добровољци из Српске радикалне странке - Војислав Шешељ, који су ефикасно одрађивали постављене задатке.

До 9. маја је уништено неколико утврђених муслиманских села, гдје се стигло до периферије мјеста Сапна (15км сјеверозпадно од Зворника). Ту су муслимански борци пружили одлучан отпор од Сапне преко села Незук и Засеок, гдје је напредовање заустављено. Велику улогу у заустављању је одиграла муслиманска јединица ''Црни лабудови'' на челу са комадантом Мехдином Хоџићем који је погинуо у борби.

11. маја српске снаге улазе у Калесију, 20км западно од Зворника. На тај начин обезбјеђен је пут Шековићи-Зворник, који је у то вријеме била једина веза између Пала са сјевероистоком Републике Српске. 25-28. маја муслиманске трупе поново заузимају Калесију али коридор према Сарајеву и Палама је остао под котролом српске војске.

Крајем маја и јуна, обе стране су спровеле реорганизацију оружаних снага. Тада се формира и Војска Републике Српске.

У реону Шековића су формиране двије бригаде 1. Зворничка лпбр и 1. Бирчанска лпбр. Прва је држала фронт у правцу Сапне и Калесија а друга источни фронт према Церској и Каменици и западни фронт према Кладњу те чувала пут Зворник-Шековићи. Ударне песнице ових бригада су чиниле јединице ''Вукови са Дрине'' и МУП-специјалних снага.
Обе српске бригаде имају укупно 7.000-8.000 бораца. Са западне стране из правца Калесије, Сапне, Теочака...муслиманске снаге имају око 10.000 бораца а југоисточно из правца Церске и Каменице око 4.000 бораца.

7. јуна муслиманске јединице из Калесије и Сапне нападају положаје Зворничке бригаде. У борбама које су трајале мјесец дана муслимани су заузели село Мемиће али су на другим мјестима напади одбијени.

 19. јуна 1. Бирчанска бригада ВРС у офанзиви заузима брдо Вис које доминира Калесијом, долином ријеке Спрече и бившом ЈНА базом Дубраве недалеко од Тузле.

9. јула 1. Зворничка бригада ВРС враћа село Мемиће под своју контролу, обнављајући комуникацију између Шековића и Зворника, тај фронт посље остаје миран.

У посљедњим данима јула водиле су се борбе за контролу аутопута. Овог пута главни напади су стизали из муслиманских еклава у правцу Каменице.
Такође муслимаснки диверзанти из Калесије и Сапне су убачени у реон Црног врха који доминира коридором и главном комуникацијом између Шековића и Зворника али су убрзо елиминисани.

Крајем августа, муслиманске снаге из Калесије и Каменице истовремено нападају коридор са сјевера и југа, покушавајући да пресјеку једину комуникацију те да се повежу, али напад је одбијен.

Саботажни и диверзантски муслимански одреди су покушали два пута преузети контролу над аутопутом у септембру, али су такође одбијени.

Српски борци на бранику отаџбине - околина Зворника, септембар 1992.
(преузето са странице Alamy).

У октобру муслиманске трупе, већ знане као АРБиХ, покрећу снажне нападе у покушају да униште коридор између Пала и Зворника.
Избијају жестоке борбе, у којој су одбијени таласи напада муслиманских формација. У контра нападу 1.Зворничке лпбр и 1.Бирчанске лпбр ВРС готово да је уништена муслиманска енклава на релацији Церска-Каменица. Из правца Калесије и Теочака је 30. октобра покренута велика офанзива АРБиХ у поновном покушају спајања са еклавама на истоку, али већ истог дана је прекинута након погибије главног комаданта операције Хајрудина Месића.

Током новембра, муслимани су још три пута безуспјешно покушавали пресјећи комуникацију али српска одбрана је била одлучнија да брани тај простор.

22. децембра 1. Зворничка лпбр ВРС у офанзиви је преузела контролу над путем Зворник-Братунац,  коначно ослободивши ту важну комуникацију и спојивши западну обалу Дрине до Каменице.

Тешке борбе су настављене већ првога дана 1993. године, овог пута са муслиманском енклавом - Сребреница.

Споменик српским борцима Зворника.