 |
Одбрана Приједора 1995. године или Друга одбрана Приједора (прва је била 30.маја 1992. када су муслиманске параформације напале град (више: https://odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com/2011/11/borbe-u-prijedoru-1992.html ).
Борба за Приједор се водила септембра и октобра 1995. када Војска Републике Српске води одлучујућу битку са далеко бројнијим и удруженим непријатељским снагама ( НАТО, ХВ и АРБиХ) уједно то су биле и задње борбе пред потписивање Дејтонског споразума.
Друга половина ратне 1995. године је била веома тешка за српски народ у Републици Српској и Српској Крајини. Након етничког чишћења Српске Крајине у августу, ријеке избјеглица су се сливале у Приједор, слике прогнаног српског народа су јако погађале приједорчане будећи слике из Другог свјетског рата када је овај град по броју жртава, међу најстрадалнијим у Југославији.
Приједорчанка З.У. :Пролазећи са дјететом у колицима према граду видјела сам масу народа како леже испод трактора, на путу... Људи нису пуштали никаквог гласа али тужни погледи су говорили све, тешко сам се пробијала путем са дјечијим колицима па сам са дјететом у рукама наставила даље. По повратку назад сам затекла колица на истом мјесту гдје сам их оставила.
НАТО бомбардовање Приједора.
У циљу да се олакша хрватско-муслиманској коалицији и припомогне гдје удружени непријатељ није способан да преузме инцијтиву, НАТО је наставио свеобухватни план бомбардовања српских положаја и у 1995. години, који је трајао од 30.августа до 13.септембра.
Прва бомба на подручје Приједора је пала 9. септембра у селу Марини а тог дана је на небу изнад Републике Српске нашло 213 борбених авиона. Бомбардовани су и многи циљеви по Републици Српској: насеља Мотике и Поткозарје код Бања Луке, Турак и Берег код Градишке, Саница код Клуча, Кљевци код Санског Моста и још мјеста код Прњавора, Јајца и Сарајева.
11. септембра, поред рекордог броја од 294 авиона на циљеве по РС, почели су да дејствују и крстареће ракете ''Томахавк'' са америчке ратне крстарице ''Нормандија'' усидрене у Јадранском мору. Лансирано је 13 ракета по ширем простору општина Приједор и Бања Лука. То је била и њихова прва примена у брдско планинским условима. (Исте ракете су једино употребљиване за вријеме заливског рата против Ирака, потом 1999 против Југославије).
Телевизијски репетитор на Козари (Лисина) погођен је са 6 ракета ''Томахавк''. За лист ''Шпигл'' врховни комадант снага НАТО-а амерички генерал Џувејн је рекао: ''Томахавк'' је око Бања Луке направио добар посао. Срби су изградили крајње густу ваздушну одбрану, са СА-2 и СА-6 ракетама, СА-9 и СА-7, допуњени системима из Крајине. Персонал им је изузетно образован. У таквом случају ''Томахавк'' је изврсно оружје''.
 |
| Репетитор Лисина на Козари (десно горе) главни циљ НАТО бомбардовања. |
13.септембра, задњег дана бомбардовања, добио се утисак да је бомбардовање неселективно и насумично. Гађано је више цивилних него војних циљева. Једино је са три ракете ''Томахавк'' ипак коначно разорен ТВ релеј на Козари.
Хрватска офанзива на Уну.
Брзо исланирану операцију названу ''Уна 95'' извршиле су снаге загребачког војног округа. 1. и 2. гардијска бригада ХВ подржане од 17. Домобранског пука, имале су за циљ прелазак преко Уне на територију Републике Српске, заузимање мостобрана и градова на Уни а онда офанзиву продужити према Приједору у циљу његовог заузимања.
Српску обалу чували су батаљони старијих бораца (50-60 година). из 1. Новиградске бригаде и 11. Дубичке бригаде.
Хрвати су очекивали да је морал старијих војника слаб и да ће их гарда једним ударцем помјерити са позиција. Прво непријатно изненађење их је дочекивало 18. септембра када су Срби уништили прве чамце и сплавове, првог дана десетине хрватских војника је погинуло на самом преласку ријеке. Три јуришне групе које су се пробиле на другу страну обале је било највеће достигнуће, јер већ други дан су били или уништени или повучени. Гардијска бригада ''Црне Мамбе'' је готово потпуно уништена, недалеко од Козарске Дубице. Српски борци више нису дозвољавали ни метра земље.
20. септембра операција је прекинута. Њен неуспјех и велики губитци су имали негативан утицај на побједничко расположење посље ''Олује'' и ''Маестрала'' са губитцима око 100 људи и 250 рањених. С обзиром да је у већим операцијама југословенског рата (''Коридор'', ''Олуја'') побједници изгубили 200-300 људи - ово је био страховит губитак.
Американци су захтјевали наставак операције и зузимање Приједора али Туђман посље тешких губитака на Уни је одбио наставак операције.
Tако је амерички дипломата Холбрук отворено у књизи "Зауставити рат" савјетовао Хрвате да "покушају заузети Приједор, прије прекида ватре", како би имали више могућности да врше притисак на Србе током предстојећих разговора.
Али су српски борци вјештим кориштењем артиљерије и одлучним отпором, одбанили западне границе Српске а и Босанску Крајину, од непријатељских напада благосиљаних директно из Вашингтона.
(више: https://odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com/2013/12/operacija-una-95-odbrana-zapadno-kraji.html )
Офанзива АРБиХ из правца Сане.
АРБиХ подјељена у три Оперативне групе ''Сјевер'', ''Центар'' и ''Југ'' наставља офанзиву у правцу Крупе на Уни, Новог Града, Кључа и Санског Моста. Стратешки циљ 5. корпуса је заузимање Приједора и Бања Луке.
Прво изненађење и заустављање муслиманских трупа је било на положајима пред Новим Градом и Санским Мостом 18. и 19. септембра. Генералштаб ВРС је доњео одлуку да се брзо формира линија одбране и спреми контранапад. Српска команда је сакупила преко 14.000 бораца са подручја Санског Моста, укључујући и 10. Оперативну групу Приједор под командом пуковника Радмила Зељаје - једног од најзаслужнијих за одбрану Приједора! (јединице из 1. Крајишког корпуса ВРС).
19. септембра су придошле и јединице из Србије: ''Арканови тигрови'', ''Црвене Беретке'' и многи добровољци, што је прерасло на 16.000 бораца.
Пред самим Санским Мостом 19-22. септембра, српске јединице потискују 5. корпус АРБиХ.
 |
| Ватрени положај МБ 160 мм. Иначе овај МБ је прерађен од недовршене цијеви за топ-хаубицу М-84 Нора 152 мм. ВРС је имала пар ових примјерака МБ. Околина Санског Моста, септембар 1995. године. |
У ноћи 23. на 24. септембра Српска добровољачка гарда, 65. заштитини пук те дијелови 16. Крајишке и 43. Приједорске мт. бригаде су у налетима одбиле 505. и 506. бригада ОГ "Север", на правцу Новог Града и планине Маидан, тако су пропали покушаји напада на Приједор преко Љубије. Ову акцију је лично водио генерал Ратко Младић.
У другој фази противудара 24-30. септембра, српске снаге враћају територију јужно од Новог Града и долазе на прилазе Крупе на Уни и Отоке. У наредних пет дана (1-6. октобра) јединице 6. Санске и 5. Козарске бригаде, долазе на обронке изнад Кључа. Међутим 6. октобра 16. Крајишка бригада хитно је пребачена у рејон Добоја због пробоја АРБиХ на Озрену, а на кључко ратиште долази 10.000 бораца 7. корпуса АРБиХ, тај преокрет снага је значио велики проблем за ВРС.
Такође због жестоких борби ВРС код Кључа и Мркоњић Града против удружених муслиманско-хрватских снага крајем септембра и почетком октобра, многе српске јединице су морале у помоћ исцрпљеним и малобројним српским снагама које су браниле то подручје задњим снагама, што је додатно слабило одбрану пред Санским Мостом и Приједором.
Међутим након доласка 10.000 муслиманских бораца ''јужни курс'' се радикално промјенио, муслимани су поново наставили офанзиву на правцу Кључа, ријеке Сане и Санског Моста. Генерал Атиф Дудаковић појачава Оперативну групу ''Центар'' на лијевом крилу са придошлим борцима из 7. корпуса АРБиХ
9. октобра муслиманске снаге "Центар и" Југ "у исто вријеме нападају српске положаје 15. Бихаћке и 17. Кључке бригаде ВРС (поново лицем у лице са својим старим непријатељима на платоу Грмеча). Српске снаге нису могле задржати брзи налет многобројних муслиманских бораца.
Пуковник ВРС Радмило Зељаја брзо скупља снаге 43. Приједорске мт. и 11.Дубичке бригаде да се зауставе напредовања 5. корпуса АРБиХ на периферији Санског Моста, међутим противнапад није успио и јединице АРБиХ су ушле у Сански Мост 10. октобра и добиле артиљериски домет на град Приједор. (од 13. до 17. октобра из правца Санског Моста на ужи дио града Приједора испаљене су 64 гранате, али без значајног успјеха. У том муслиманском бомбардовању погинуло је једно лице а 18 је било рањено).
Дана 12. октобра, примирје је ступило на снагу у Босни и Херцеговини. Међутим, командант 5. корпуса АРБиХ, арогантни генерала Атиф Дудаковић се оглушио на примирје и поново дао наредбу својим трупама да се офанзива настави и да се заузму Приједор и Бања Лука.
Убрзо је 5.корпус АРБиХ, тачније ОГ ''Центар'' добила отрежњавајући удар од 43. Приједорске моторизоване бригаде ВРС, на сјевероисточним дијеловима Санског Моста. Сада су муслимани натјерани у одбрану и сљедећих недељу дана били су принуђени да се бране од српских контраудара према Санском Мосту. Не само да су муслиманске снаге претрпјеле велике губитке на линији Копривна-Алишићи-Усорци него је питање српског повратка Санског Моста поново висило у зраку.
20. октобра завршене су и посљедње битке на санском ратишту, дајући пут "великој дипломатији". Војне операције су престале и свијет је сада ушао у тешке преговоре.
Нема коментара:
Постави коментар