ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКИ РАТ 1991-1995: Вукови са Дрине.

Вукови са Дрине су били једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске и ударна песница 1.Зворничке пјешадијске бригаде у саставу Дринског корпуса.

Борац Вукова са Дрине

Јединица је основана 25.маја 1992. у околини Зворника на иницијативу неколико добровољаца са крајишких ратишта а основао ју је Генерал Миленко Живановић. Имену Вукови са Дрине је кумовао Драган Симоновић звани ''Бели Вук ''. Први комадант јединице је био капетан Миле Станошевић ''Кеп'' добровољац из Србије, који је водио јединицу све до своје погибије 4.7.1992. код села Витиница, између Сапне и Зворника. Посље његове погибије јединицу преузима Милан Јоловић ''Легенда'' који је многима остао упамћен по његовој реченици упућену својим борцима преко мотороле ''Оплети доле, да чујем вукове како завијају'' током побједничких борби за Сребреницу 1995.

Тенковска чета ''Амазони''

Јединица по наредби Дринског корпуса, 8.маја 1993. улази у састав подрињског одреда специјалних снага, као маневарски батаљон Дринског корпуса ВРС.

Ратни пут

Вукови са Дрине учествују у многим жестоким биткама током цијелог рата.
Борбе са 2. корпусом АРБиХ из правца Сапне и Калесије, потом борбе за ослобађање Трескавице, Бјелашнице, Игмана те борбе у Подрињу и Бирчу.
Јединица такође учествује у важним операцијама ВРС, као што су ''Штит 94'' гдје у тактичној групи 3.учествује у контраофанзиви на бихаћком ратишту. Потом операција ''Криваја 95'' гдје ВРС ослобађа Сребреницу и Жепу у јулу 1995. У тим борбама су Вукови са Дрине десетковали злогласну 28. муслимаску дивизију из Сребренице.
На задњи борбени задатак, јединица се упућује у јесен 1995. на крајишка ратишта у склопу операције ''Вагањ 95'' гдје воде борбе са удруженим хрватско-муслиманским снагама.

Вукови са Дрине у околини Дрвара 1995.

Да је ова извиђачко-диверзатска јединица пролазила кроз најтежа ратишта, говори и податак да је кроз јединицу прошло 542 борца, 82 погинула борца од тога 4 погинула командира чете, 8 командира водова, 11 командира одјељења те 323 борца су ратни војни инвалиди, многи су рањавани по 4,5 пута. Свега 16 бораца ове јединице није било рањавано.

Многи борци јединице су добили одликовања као што су Карађорђева звијезда, те друга одликовања за заштиту српског народа.