Теслићко ратиште 1992 - 1995.

Убрзо по избијању ратних дешавања у Босни и Херцеговини, Теслић контролишу српске снаге који по попису 1991. имао већинско српско становништво а сусједњи Тешањ муслиманске снаге са већинским муслиманима, те притисцима са обе стране почињу исељавања, тешањски Срби прелазе на простор Теслића те обрнуто, теслићки муслимани прелазе у Тешањ, tе се тако успоставља линија фронта између два града.

1.Теслићка бригада у осматрању положаја на брду Омерово Гувно или Чедина коса, јануара 1994.

''Дрина 93'' на Теслићком ратишту.

Јаке борбе на теслићком ратишту почињу децембра 1993. српском операцијом ''Дрина 93''. Заједничким нападом ВРС и ХВО из Вареша, покушава се затворити ''тешањски џеп'' . У борбу је укључена 27. Дерветенска бригада, дијелови 2. Оклопне бригаде, 4.батаљон 43. Приједорске мбр., 1.Теслићка и 1.Прњаворска бригада те 111. бригада ХВО и специјални батаљон ''Андрија Тадић'', те ватрена подршка 6.ТГ са Озрена. На страни АРБиХ биле су 201. 204. 202. 203. 207. и 110 бригада ХВО. Зараћене стране су имале приближно исти број војника на обе стране (око 4.000-5.000.)
У првим нападима борци ВРС пресјецају пут Тешањ-Маглај те постижу низ мањих тактичних успјеха, заузима се и брдо Бандера, једно од важних кота око кога су се водиле жестоке борбе. Због спорог напредовања ВРС обуставља акцију те нападе усмјерава из правца Добоја. За акцију учествује легендарна 16. Крајишка моторизована бригада са 1. Теслићком, 1. Прњаворском, 1.Градишком, 1. Крњинском бригадом  и 4.батаљоном 43. Приједорске моторизоване бригаде. Постижу се и први успјеси у заузимању неколико села на сјеверозападу енклаве према ријеци Усори. 27. јануара АРБиХ напада ХВО борце из правца Маглаја те заузима око 2км територије под контролом ХВО.
Почетком децембра ВРС протјерује АРБиХ све до ријеке Усоре, али због спорог напредовања офанзива посустаје те Генералштаб ВРС операцију прекида средином марта 1994.

Одбрана Теслића 1994.

Након потписивања Вашингтонског споразума марта 1994.  о окончању рата између муслимана и Хрвата у Тешањско- Маглајској енклави АРБиХ уштеђује значајне снаге које су биле на линијама фронта против 111. бригаде ХВО из Жепча те их пребацују на српску линију фронта према Теслићу.

Браниоц Теслића.

У Тешањско-Маглајској енклави АРБиХ у саставу 7.ТГ ''Југ'' до средине 1994. године (односи се на 2. коспус а затим 3. корпус АРБиХ.) обухвата четири бригаде и један самостални батаљон, укупно 10.000 бораца. На сјевероистоку енклаве налази се још 110. бригада ХВО ''Усора'' (задржана до муслиманске стране) са 2.000 људи.
Са потписивањем муслиманско-хрватског мира, српска страна схваћа да пријети опасност за град Теслић, јер је био свега 7 км од линије фронта, те 1. Крајишки корпус ВРС појачава одбрану на западној линији фронта према граду. Директно град брани 2. Тактичка група, 16. Крајишка моторизована бр. сјеверно од Теслића, са 1. Градишком и 1. Крњинском бригадом а јужно од града 1. и 2. Теслићка бригада са дијелом 27. Дерветанске моторизоване бр. У резерви остају 1. батаљон војне полиције и једна извиђачко-диверзантска чета.
19. марта 1994. ступа на снагу примирје између АРБиХ и ХВО, а већ 23. марта 204. Теслићка брдска бригада АРБиХ (састављена од муслимана избјеглих из Теслића) напада положаје 1. Тесличке бригаде ВРС. До 26. марта муслиманске снаге опкољавају брдо Хусар (577м.) те се настављају грчевите борбе до априла али АРБиХ не успјева да се приближи ближе од 5км. до Теслића. 22. маја АРБиХ наставља офанзиву, овог пута њихов стари непријатељ 110. бригада ХВО шаље два тенка за учешће у нападу на Теслић. Међутим циљ није постигнут. 1. Теслићка бригада ВРС зауставља напредовање АРБиХ јужно од града те уз херојску борбу спречава непријатеља да провали у долину ријеке Велике Усоре на путу за Теслић.
10. јуна ступа примирје, током краткотрајног предаха размјењује се артиљеријска ватра, АРБиХ  и ХВО гранатирају Добој и Теслић а ВРС гранатира Тешањ.
19. августа муслимансе снаге воде борбе за врх брда Хусар.

Млади борац 16. Крајишке мбр. на теслићком ратишту.

Најмоћнији до сад и добро припремљен напад на Теслић почиње 3. октобра и траје скоро два мјесеца. У напад је укључена 7. Тактична група ''Југ'' и 3. Оперативна група ''Север'' 3. корпуса АРБиХ са укупно око 16.000 бораца. Јужно од Теслића напада 7. муслиманска бригада те злогласни одред ''Ел Муџахид'' (састављен од страних исламиста из арапских држава) те 319. и 330 бригада АРБиХ на положаје 27. Дерветанске моторизоване бригаде и у року неколико сати пробијају одбрану ВРС те заузимају мјесто Језера и напредују око 20 км.
202. брдска бригада АРБиХ  напада положаје 1. Теслићке бригаде и напредује до предграђа Теслића и Бања Врућице и заузима врх Хусар, али контраофанзивом 10. и 11. октобра ВРС враћа изгубљене линије те муслиманске борце враћа на почетне положаје.
Крајем октобра наставља се тешка ситуација на ратишту јужно од Теслића гдје 27. Дерветанска моторизована бригада сама води жестоке борбе са далеко бројнијим непријатељом  гдје губи око 30 км територија. Такође АРБиХ поново напада српске положаје у покушају заузимања Бања Врућице али до 8. новембра ВРС поново одбија нападе муслимански бораца. У другој половини новембра дио јединица 3. корпуса АРБиХ се пребацују на ратиште код Купреса и Доњег Вакуфа. 5. децембра 27. Дерветанска мбр. коначно покреће контраофанзиву те враћа око 40 квадратних километара укључујући врх Велики Магарац (1010м.) на масивима Трогира и Вучије планине. Поправља се и ситуација на брду Хусар, гдје ВРС одбацује 202. и 204. бригаду и заузима боље положаје на брду 7км од Теслића.

Борци Мотајничког батаљона 27. Дерветанске мтбр. са заробљеном прагом
и трофејом након одбијеног напада АРБиХ на Вучију планину 1995.

Током цијеле 1995. године, добро наоружана АРБиХ честим нападима покушава да се примакне Теслићу али без жељених резултата, српска одбрана чврсто држи линију фронта која ће остати до краја рата.