Операција ''Садејство 93'' - Проширење коридора живота, Брчко 1993.

''Садејство 93''
 тенкови 1.Оклопне бригаде ВРС у операцији.  

Борбе око Брчког 1993. године.

Почетком 1993. године, муслиманско-хрватске снаге су подузеле посљедње покушаје да пресјеку ускри коридор између Бос. Крајине и источног дијела Српске, самим тим и  Србије у реону Брчког.
2. јануара јединице 21. бригаде из Сребреника те 108. моторизована бригада АРБиХ и 108. бригада ХВО, састава 1. Оперативне групе 2. корпуса, нападају српске положаје у близини села Марковић Поље, Лончари и Горице, десет километара западно од Брчког из подручја Орашја а са територије Хрватске непријатељ је активно подржаван артиљеријском ватром, за кратко вријеме пут кроз коридор је био онемогућен.
Дијелови 2. Посавске и 3. Семберске лаке бригаде те 16. Крајишке моторизоване бригаде ВРС одмах покрећу контра напад и 5. јануара заустављају удружене снаге АРБиХ и ХВО-а.
Већ 7. јануара непријатељ наставља нападе, који нису престајали све до половине мјесеца. Коридор је још више сузит али главни план пресјецања, није успио.
Након јануарских борби око Брчког, супростављене стране су раздвојене рововским линијама, бункерима и минским пољима. Поред силних утврђења ВРС је у мају покушала да прошири ''Коридор живота''.

Поред сталних посавских, крајишких и семберских јединица које покривају слободну територију Брчког из Бијељине је пристигла још 1. Бијељинска лака бригада познатија као ''Пантери''. Укупан број српских бораца достигао је 5.500. али само једна трећина од тога броја припадала је ''ударним'' јединицама на чијим плећима ће бити терет пробоја непријатељских утврђења. Ватрену подршку 155мм хаубица ће пружати два артиљеријска батаљона из 1. Крајишког корпуса и Источно-босанског корпуса ВРС.

1. Оперативна Група 2. корпуса АРБиХ и ХВО-а у свом сектору имају јединице 21. и 108. АРБиХ и 108. бригаду ХВО, укупан број муслиманско-хрватских трупа је око 12.000. људи. У исто вријеме непријатељ је имао више људи али много мање тешког наоружање, неколико минобацача 80мм те неколико десетина безтрзајних топова и ручних бацача разних врста.

Офанзива ВРС је почела 13. маја. Након снажне артиљеријске припреме, јединица "Пантери" се пробила кроз одбрану 108. моторизоване бригаде АРБиХ између Диздаруше и Омербеговаче јужно од Брчког. Дјелови 1.Посавске и 3.Семберске бригаде ВРС нападају сјеверно и западно у реону села Улице-Буковац-Брод, линија одбране је пробијена али због непријатељских утврђења напредовање је онемогућено.
16. маја 108. бригада АРБиХ и 108.бригада ХВО преузима инцијативу и врши контраофанзиву, борбе су трајале још четири дана а потом је ВРС без значајног помака прекинула операцију.
Ситуација око снадбјевања електричном енергијом у Бос. Крајини је постала све компликованија јер пролаз високог електричног тока крај Брчког је изложен сталном претњом непријатељских диверзантски група и артиљеријском ватром. Пред српском командом се опет постављало питање операције проширења коридора.

Млади борац 5. Козарске бригаде, на положајима
код Брчког.

До јула 1993. ВРС се темељније припремила него у прољеће исте године. Комадант Источно-босанског корпуса ВРС Новица Симић је довео јака појачања из 1. Крајишког корпуса ВРС:
5. Козарска бригада, 16. Крајишка моторизована бригада, батаљон 1. оклопне бригаде, 4. батаљон 43. Приједорске моторизоване бригаде, 1. батаљон војне полиције те 1. и 3. мјешовити артиљеријски пук. Укупан број је достигао 10.000 бораца.

Српске снаге су биле подјељене у двије тактичке групе. У структуру ТГ-1 ушле су специјалне јединице "Пантери" и "Пеша" (1. Посавске бригаде) те батаљон војне полиције и 4. батаљон 43. Приједорске мт. бригаде, са циљем да се пробију кроз непријатељске линије у најужем дијелу коридора, недалеко од јужних предграђа Брчког.
ТГ-2 се састоји од 5. Козарске и 16. Крајишке мт. бригаде, 2. Посавске и 3. Семберске бригаде, са циљем да из правца села Улице (10км западно од Брчког) изврши офанзиву према југу. Међутим, главни задатак ТГ-2 је да се осигура безбједност високонапонских водова, који су у овој области били готово на линији фронта.
Обе тактичке групе су имале задатак да избију до села Брка, 10км југозападно од Брчког.

Почетак операције.

Карта операције.

Офанзива ВРС под називом ''Садејство 93'' је почела 20. јула.
ТГ-1 напада положаје 108. бригаде АРБиХ у правцу села Брод и Суљагића Сокак, међутим напад је заустављен, док ТГ-2 првог дана постиже мањи успјех код села Бајићи, одбацивајући непријатеља пола километра.
23. јула ТГ-2 покреће јаче нападе. Главни ударац предузимају батаљони 16. Крајишке уз подршку тенковске чете и 5. Козарске бригаде те напредују у правцу села Бајићи. У то вријеме 3. батаљон 16. Крајишке бригаде заузима прву линију одбране муслиманских снага али напад је заустављен на резервним положајима 108. бригаде АРБиХ. Акције ТГ-1 тог дана нису доњеле жељене резултате.

Борац ВРС - Небојша Јовановић, који је уградио
свој живот у темеље Републике Српске.
(сликано пред полазак у операцију - 1.Ок.бр.).

Прекретница у борби је дошла 24. јула, када у офанзивној зони ТГ-1, јединице ''Пантери'' и ''Пеша'' те 1. батаљон војне полиције, пробија муслиманске положаје и заузима село Брод. Тада десно крило 108. мт. бригаде АРБиХ одпочиње хаотично повлачење, што је омогућило 3. батаљону 16. Крајишке да муњевитом акцијом заузме село Липовац.
Након заузимања јужних дијелова, тактичне групе ВРС крећу у потрагу и чишћење терена од непријатељских снага дуж једног дијела пруге Брчко-Градачац (ТГ-2 дуж сјеверне стране, ТГ-1 дуж јужне) у правцу села Липовац. Део ТГ-1 проширује коридор јужно преко Брода у правцу села Брка. Лијево крило напада тачније 1. Посавска бригада улази у Омербеговачу, прије Омербеговаче је пало муслиманско упориште Диздаруша. Главнина и десно крило 108. мт. бригаде АРБиХ је сломљено, док лијево крило још пружа отпор.
Сљедећег дана АРБиХ је безуспјешно покушала да контра нападом поврати изгубљене положаје.
Уласком ВРС у Брку 27. јула операција је и званично завршена српском побједом.
Српске трупе су ојачале нову линију фронта која је успостављена на линији села Бајићи-Ђукићи-Брка-Поточари.