недеља, 03. децембар 2017.

Борбе на Трескавици 1995.






Оно што је започето као дио борбе за Сарајево, између јединица 1. и 4.тог корпуса АРБиХ и Херцеговачког корпуса ВРС на планини Трескавици, није престајало све до краја рата. Срби су започели низ контра-офанзива крајем јуна 1995.
4. јула почињу жестоке борбе и таласи муслиманских напада. Међутим јединице ВРС успјевају у року од мјесец дана да потисну муслиманске снаге готово до првобитних линија одакле су кренули напади половином јунија.

24. јула, дио 4. корпуса АРБиХ наноси тежак ударац на јужном дијелу фронта у близини села Брда и Хотовле, успјевају да заузму неколико села и напредују 2-3 километра у правцу Калиновика. Али интервенцијом једног вода ојачаним од стране полицијских специјлних снага Херцеговачког корпуса на заустављању муслиманског напредовања, већ у борбама 1-3. августа су успјели да врате муслиманске борце на првобитне положаје.

Борбе на Трескавици се нису умањивале ни августа и септембра али имале су позицијски карактер. 3. октобра вршена је недовољно успјеша муслиманска офанзива на сјеверни дио Херцеговине углавном на подручје од Трнова до Калиновика.
1.и 4. корпуси АРБиХ нападају мјесто Крупац, сјеверно од Трнова, те поново врше нападе у правцу Трнова и Калиновика. Западно од Калиновика муслимани су напали утврђено село Главатичево и планину Прењ.

18. херцеговачка лпбр. ВРС на планини Прењ.


1.гардијска бригада на Трескавици.
На Трескавици се воде жестоке борбе за сваки метар територије, обе стране схватају да губитак или достигнуће сваког метра ће бити важно у мировним преговорима.
Муслимани су успјели да заузму кључне висове на Трескавици а ли већ 4. октобра српском контраофанзивом су враћени изгубљени положаји а непријатељ потиснут са достигнутих висова.

10. октобра муслиманска команда прогласила је велику побједу на Трескавици заузимајући неколико села. Међутим тај ''тријумф'' није одржан, јер већ дан касније 11. октобра, дио Сарајевско-романијског корпус ВРС се ангажује у контраофанзиви и убацује извиђачко-диверзантски одред ''Бели вукови'' који истог дана враћају највећи дио територије који је непријатељ окупирао дан прије.

У посљедњим данима сукоба на Трескавици, 11-12. октобра, 14. дивизија АРБиХ врши своје задње нападе, под силином артиљериских граната први на удару је Ђокин торањ, највиши врх Трескавице (2.086) али тврдоглвом одбраном малобројнијих бораца ВРС, највиши врх је остао слободан и ако је пар пута прелазио из руке у руке. У тим нападима погинуо је огроман број муслиманских бораца укључујући и комаданта 14. дивизије АРБиХ - Заима Имамовића.

Срби су претрпјели територијалне губитке на Трескавици, али су били незнатни у односу на очекиване резултате АРБиХ. Главни напади у јулу и октобру 1995. су били на Трново и Калиновик, покушај њиховог освајања и евентуално спајања Горажданске енклаве са централном Босном, до које није дошло. Резултати ове битке се могу без сумље сматрати побједом Војске Републике Српске. 

''Бели вукови'' у предаху.



Херцеговци на врху Трескавице.



Нема коментара:

Постави коментар