15 минута за Задар !
или
Како је Младић деблокирао ЈНА гарнизон у Задру 1991.
По казивању Д.Пећанца ''Пећка'' - генераловог пратиоца
у вријеме његовог бивања у Книну 1991.
Задар је једна дуга прича. Био је то један јак гарнизон, који је по тадашњим замислима Команде ЈНА, требало да чува далматинску плочу, од Велебита до Шибеника и позадину, која је могла да се искористи за одбрану од агресије или десанта НАТО снага. Зато је био јак Задарски гарнизон који је престављао концепт одбране ЈНА односно СФРЈ.
У Задру се налазила артиљериска школа, Војна академија смер артиљерије, Војна академија пилота, Војна академија Против-ваздушне одбране. Задар је био један од највојничкијих градова у СФРЈ. Имао је око седам касарни и огромна складишта муниције око града.
Почетком рата, Задар се као такав град први нашао на удару хрватских националиста и све више се налазио у блокади. Дефинитивно су пропали сви преговори између Економске заједнице и ЈНА на челу са пок. генералом Вуковићем око извлачења гарнизона из Задра, долазили су ту још неки генерали из пете војне области, али нико ништа није могао да уради, усташе су биле неумољиве.
''Нас три официра смо били међу задњим официрима који су успјели да уђу и изађу из Задра, то је било 30.август 1991. Наишли смо на блокаду хрватског МУП-а на изласку према Земунику, па смо ипак успјели да им умакнемо.''
Када је Ратко видио да од преговора нема среће, да нас они једноставно мрцваре, да по сваку цијену покушају да задрже блокаду и заузму све касарне и школске установе, он ступа у директну везу са градоначелником Задра, из канцеларије комаданта Мјешовитог противоклопног пука. Били смо ту тадашњи комадант Живановић, Лисица, Младић и ја.
Ратко: Добар дан, господине градоначелниче.
Градоначелник: Добар дан генерале и смије се подругљиво (Младић је већ био генерал)
Ратко: Препознали сте ме, градоначелниче
Градоначелник: Јесам, генерале. Реците, шта могу учинити за Вас.
Ратко: Градоначелниче, ја знам да је кључ изласка ЈНА из гарнизона у вашим рукама!
Градоначелник: (полушаљиво) Немој те тако генерале. Није то тачно, ја само имам инструкције из Загреба.
Међутим, Ратко саркастично одговори: Ја знам да је у вашим рукама тај кључ! А ако није, господине градоначелниче, имате 5 минута да буде у вашим рукама и да моје јединице крену из Задра. Све комплетно, до задњег војника и да понесу све своје до задњег шарафа! У противном предузећу мјере. Зваћу вас за 5 минута и ''цап'', спусти слушалицу.
Ми гледамо шта ће сад бити. А он се шали на свој начин, смије се нама. Пита - јел' прошло 5 минута? Јесте! Ајде, да га зовем и зове стварно.
Опет се јавља градоначелник: Реците генерале! Све онако надмено.
Ратко : Јесте ли узели кључ у своје у своје руке, гос. градоначелниче?
Градоначелник (лежерно): Нисам, генерале, нема потребе. Не може ово ваше да се покрене та техника , неке дизалице и тако то.
Ратко (срдито): Имате још 5 минута да крене колона. Посље тога, све пред још укљученим интерфоном наређује: Друже потпуковниче, Живановићу за 5 минута извршите корекцију циљева. Хотел ''Иж'' и још 2-3 циља која припремим!
Кад градоначелник повика: Немој, Ратко јеси ли ти луд! Па тамо се налази мисија Европске заједнице.
Ратко: Баш зато ћу да гађам ''Иж'' Имате још 5минута, завршена прича - ''туп'' спусти слушалицу
Прошло 5 минута зове градоначелник: Па јесте ли ви луди генерале, како ћете тући ''Иж''
Каже Ратко: Кренуло је све!
У међувремену чује се он са Перишићем, који му каже да је кренуло. Али остала је дизалица! То је нека морска дизалица, 80 тона, која мора да се натовари на жељезничку композицију и да би кренула треба да се размонтира.
Градоначелник: Ево, кренули су вам ваши!
Ратко : Знам градоначелниче, али ми остала дизалица од 80 тона.
Градоначелник: Не може њу нико размонтирати.
Ратко: Имаш још 5 минута. Потпуковниче, спреми елементе, гађаћеш ''Иж''! - ''туп'' прекиде везу.
Очију ми мојих, прошло је 5 минута, зове градоначелник поново: Ево вам и ова дизалица и њу смо успјели некако натоварити.
(Она је уствари, већ била натоварена, само што су они мислили, све то да свуку, да је оставе).
Ратко: Буде ли опаљен метак, док буду кретале колоне, док буду излазиле, док су у твојој зони, градоначелниче, растурићу вас. Не интересује ме Европска заједница, не интересује ме ништа. Све што будем гађао, то су саградили моји Срби, моји преци. Је ли ти јасно градоначелниче. Поздрави Загреб! - ''Пљус''. Заврши разговор.
Сви наши су изашли без иједне жртве. Све до задњег ексера је изњето, захваљујући Ратковој ауторитарности и сналажљивости.
Опет се јавља градоначелник: Реците генерале! Све онако надмено.
Ратко : Јесте ли узели кључ у своје у своје руке, гос. градоначелниче?
Градоначелник (лежерно): Нисам, генерале, нема потребе. Не може ово ваше да се покрене та техника , неке дизалице и тако то.
Ратко (срдито): Имате још 5 минута да крене колона. Посље тога, све пред још укљученим интерфоном наређује: Друже потпуковниче, Живановићу за 5 минута извршите корекцију циљева. Хотел ''Иж'' и још 2-3 циља која припремим!
Кад градоначелник повика: Немој, Ратко јеси ли ти луд! Па тамо се налази мисија Европске заједнице.
Ратко: Баш зато ћу да гађам ''Иж'' Имате још 5минута, завршена прича - ''туп'' спусти слушалицу
Прошло 5 минута зове градоначелник: Па јесте ли ви луди генерале, како ћете тући ''Иж''
Каже Ратко: Кренуло је све!
У међувремену чује се он са Перишићем, који му каже да је кренуло. Али остала је дизалица! То је нека морска дизалица, 80 тона, која мора да се натовари на жељезничку композицију и да би кренула треба да се размонтира.
Градоначелник: Ево, кренули су вам ваши!
Ратко : Знам градоначелниче, али ми остала дизалица од 80 тона.
Градоначелник: Не може њу нико размонтирати.
Ратко: Имаш још 5 минута. Потпуковниче, спреми елементе, гађаћеш ''Иж''! - ''туп'' прекиде везу.
Очију ми мојих, прошло је 5 минута, зове градоначелник поново: Ево вам и ова дизалица и њу смо успјели некако натоварити.
(Она је уствари, већ била натоварена, само што су они мислили, све то да свуку, да је оставе).
Ратко: Буде ли опаљен метак, док буду кретале колоне, док буду излазиле, док су у твојој зони, градоначелниче, растурићу вас. Не интересује ме Европска заједница, не интересује ме ништа. Све што будем гађао, то су саградили моји Срби, моји преци. Је ли ти јасно градоначелниче. Поздрави Загреб! - ''Пљус''. Заврши разговор.
Сви наши су изашли без иједне жртве. Све до задњег ексера је изњето, захваљујући Ратковој ауторитарности и сналажљивости.
Преузето из књиге : Рапорт комаданту.
Нема коментара:
Постави коментар