субота, 07. јануар 2012.

43. Приједорска моторизована бригада



43. Приједорска моторизована бригада је била јединица 1. Крајишког корпуса ВРС једна од најјачих бригада Војске Републике Српске. Насљедила је 343. моторизовану бригаду ЈНА. Штаб јединице је био у касарни Жарко Згоњанин у Приједору.
Први комадант је био пуковник Владимир Арсић, посље њега јединицом је командовао пуковник Радмило Зељаја. Кроз бригаду је прошло преко 10.000 бораца.

Борци ИГ ''Јуниони'' мијењају борбени положај, Брчко 1995.

Ратни пут


1991.

На свој ратни пут је кренула крајем септембра 1991. године на западно-славонско ратиште, заједно са другим јединицама Бањалучког корпуса. Задатак је био излазак на ауто-пут Београд-Загреб у рејону Окучана те обезбјеђивање путног правца Градишка-Окучани 
и ауто-путом на секцији до Пакраца. Акције су успјешно извршене у садејству са чувеном 16.Крајишком моторизованом бригадом из Бања Луке. Почетком 1992. јединица се враћа у Приједор.

1992.

30. маја 1992. године наоружани муслимански екстремисти СДА, припадници Зелених беретки и бојовници ХДЗ-а предвођени криминалцем Славком Ећимовићем у раним јутарњим часовима нападају Приједор форсирајући ријеку Сану на неколико мјеста. Борци 43. бригаде успјешно одбијају главнину напада у Партизанској улици, а до краја дана потпуно уништавају џепове отпора муслиманских екстремиста у Старом граду, Пухарској и Занатској улици. У борбама је пало 36 бораца војске и полиције, међу њима и прослављени комадант оклопног батаљона 43. Приједорске бригаде мајор Зоран Карлица.

Биста мајора Зорана Карлице,
главни градски трг у Приједору носи његово име 

2. Батаљон 43.пмбр, усликано након успјешне акције ослобађања
неколико села на градачачком ратишту, август 1992.
У љето 1992. године 43. пмбр, успјешно учествује у пробоју Коридора  око Градачца, Јакеша, Вукосавља, Дервенте и Шамца. Послије вишечасовне артиљеријске припреме у зору 24. јуна, жесток тенковски удар потпуно разбија муслимански фронт на потезу Локве-Индустријска зона Градачац те 43. бригада тако долази на само неколико стотина метара од центра Градачца. Команда 2. корпуса АРБиХ вјерујући да се спрема општи напад ка Градачцу и тузланском басену, повлачи дио својих снага назад ка Градачцу тако ослобађајући Добој из полуопсаде. Управо то је био циљ напада на Градачац, да се непријатељске снаге извуку са својих раније утврђених положаја, те олакша рајбијање хрватских бригада сјеверно од Добоја. Овај маневар је такође омогућио да 1. Оклопна и 16. Крајишка бригада муњевито продру десном обалом Босне према Модричи, која је коначно ослобођена четири дана касније. 

Чувени оклопни воз који је у јесен 1992. пробио муслиманске линије код Градачца склопили су инжињери 43. бригаде, по узору на кнински оклопнои воз ''Крајина-Експрес''. 

Потпуковник Остоја Барашин са заробљеним ''Бровингом''
Брчко, мај 1995. 
1993. и 1994.

1993. и 1994. године, батаљони 43.пмбр бранили су линије фронта на Влашићу, Олову, Орашју, око Сарајева и Хан Пијеска, те учестовали у операцијама Садејство, Бреза, Дрина и Штит.

1995. 

1995. године бригада се поново враћа у Приједор и успјешно брани матични град у посљедњој бици ''Операција Вагањ 95.'' пред налетом 5. корпуса АРБиХ из правца Санског Моста, када су муслимански борци заустављени у Алишића клисури и на линији Стара ријека-Љубија.

Организација 

1. Оклопни батаљон 
2. Гвоздени батаљон 
3. Тенковски батаљон ''Ел Манијакос'' Драгана Јањетовића ''Јањца'' 
4. Јуришни батаљон те чета Војне полиције, артиљеријски дивизион, инжињерију, минобацачке водове, јединице подршке и диверзантско-извиђачки одред ''Брзи'' који је добио име по погинулом комаданту Милошу Топићу ''Брзом'' из Буснова.

43. Приједорска моторизвана бригада је била друга најјача бригада у Војски Републике Српске, одмах иза 16. Крајишке моторизоване бригаде ''Гараве'', одликована за храброст и заслуге највишим признањем - Орденом Немањића.  


Нема коментара:

Постави коментар