39. Банијски корпус СВК.

39. Банијски корпус је био у саставу Српске Војске Крајине, настао након повлачења ЈНА из Хрватске 1992. Корпус је имао 170 км. зоне одговорности, 130 км. линије фронта је држао према Хрватској и 40 км. према Цазинској Крајини.

Зона одговорнсти корпуса.

Корпус је бројао 7.000 - 9.000 војника, командно мјесто је било у селу Бански Грабовац а истурено командно мјесто у касарни Васиљ Гаћеша у Петрињи. Корпус је бројао око 60 тенкова а командовао је генерал - мајор Слободан Тарбук.
Унутар 39. Банијског корпуса дјеловале су :
24. пбр. Глина пук. Милан Беко
26. пбр. Костајница пук. Васа Вукмировић
31. пбр. Петриња (2000-2500) пук. Милорад Јанковић
33. пбр. Двор (1400-2000) пук. Перица Колунџија
Самостални одред Цапраг и неколико јуришних, оклопних и инжењерских чета

Устанак Баније 1991.

Након побједе радикалне хрватске странке ХДЗ, српски народ се ставља у други ред као мањина те новонастала хрватска странка почиње са кампаниом изласка Хрватске из Југославије уз величање усташа и НДХ, Српски народ који је масовно убијан за вријеме НДХ 1941 - 1945. те који је својим жртвама створио Југославију се противи таквим поступцима владе у Згребу. Након преузимања полицијских станица по Банији од стране хрватског МУПа тензије још више расту. Убрзо почињу сукоби у многим дијеловима Хрватске гдје је већинско српско становништво. Почињу да нестају људи српске националности поготово на подручју града Сиска, да би се посље долазило до сазнања да су организовано ликвидирани од стране хрватских снага. Да би спријечили почетак новог геноцида, народ Баније је кренуо у обрачун са хрватским снагама.

Oперација ''Жаока 1991'' - ослобађање Баније

Акција српске ТО током
ослобађања Глине 1991.

''Жаока 91'' је била војна акција српских територијалаца са подручја Баније у заузимању хрватских полицијских станица по градовима на Банији и многим упориштима у хрватским селима. Операција одпочиње у јутарњим сатима 26. јула 1991. нападима на полицијску станицу у Глини и на јака хрватска упоришта у долини ријеке Уне између Костајнице и Двора на Уни.
Убрзо падају једно за другим хрватска упоришта у селима Струге, Козијиброд, Замлаче...
У борбу за ослобођење Баније се прикључују и елитне јединице ''Книнџе'' из Книна на челу са легедарним комадантом Драганом Васиљковићем ''Капетаном Драганом''.
Oслобађају се многи градови и села по Банији, најзначајнији датуми :

27.7.1991. - Ослобођена Глина
14.9.1991. - Ослобођено Топуско
13.9.1991. - Ослобођена Костајница
21.9.1991. - Ослобођена Петриња

Одбрана Баније у хрватској операцији "Вихор 91."

У ноћи са 11. на 12. децембра 1991. хрватска војска отпочиње операцију Вихор 91. са циљем да форсирањем и преласком ријеке Купе, избију на српску територију те брзим продором стекну увјете за заузимање Глине и Петриње. Током ноћи ХВ убацује диверзанте у села Грачаница и Станковци те убијају неколико српских бораца који су обезбјеђивали села. У зору 12. децембра ХВ са великом количином ратне технике, прелази преко Купе те се одвијају огорчене борбе малобројних српких браниоца и ХВ.  Током дана хрватске снаге заузимају села Вратечко и Слана али не успјевају заузети мост на ријеци Глини. Српске снаге током ноћи 12. на 13. децембар се реорганизују те у 7 ујутру отпочиње контраофанзива враћања заузетих села и одбацивања непријатеља. Током дана српске снаге комбинираним јуришно-минобацачким нападима потпуно уништавају ХВ те у паници многи хрватски борци спас траже скакањем у хладну ријеку Купу, покушавајући се извући на сигурно, (10 хрватских бораца се удавило). Ова неуспјела операција је задала тежак ударац хрватској страни, до данас се води 17 погинулих припадника ХВ а по нефорланим процјенама преко 60.

''Олуја 95'' над Банијом.

Напад на зону Банијског корпуса почео је 4.8.1995. из правца Суње те се убрзо развио по цијелом фронту
Пред општи напад ХВ на Крајину је НАТО авијација порушила центре везе али су први напади одбијени. У новим нападима хрватска војска око 7 ујутру заузима пункт Унпрофора у исто вријеме се воде борбе у Котор шуми између хрватских диверзаната и српских бораца 31. петрињске пјешадијске бр. Команда шаље појачање на шири рејон Котор шуме (један тенковски и један пјешадијски вод, извиђачко-диверзантски вод те вод милиције). гдје разбијају хрватску групу.
У 8:00 часова гине комадант 4. батаљона те се јединица повлачи према селу Стражник али се убрзо враћају и стабилизију одбрану.
Нешто прије 10:00 часова из правца Фирела наилазе три хрватска тенка. Борци 31. бригаде два уништавају а један заробљавају, непријатељ бјежи према Двору остављајући 12 погинулих и неколико рањених бораца. ХВ наставља нападе тенковима у правцу Петриње и Глине уз артиљеријску и авионску подршку.
До 14:30 4. батаљон 31.бр. напушта положаје на Жупића брду.
Ноћ са 4-5августа је протекла у међусобном гранатирању.

Топ на положају.

Сљедечег дана је настављено гранатирање Петриње.
6. августа се воде борбе око Глине у којој 24. глинска бр. постепено повлачи из града.
Током борби 33. бригада је била ангажована на осигуравању и извлачењу цивила Баније, ту су такође водили борбе са муслиманским снагама 5.корпуса АРБиХ који су нападали колону избјеглица, борба се водила у рејону Чоковача-Висока глава-Которани, гдје су удружене јединице АРБиХ и ХВ извршиле масакар над српском колоном избјеглица, У тим борбама је погинуо и сам Изет Нанић комадант 505. бужимске бр. са још 8 војника из свог личног обезбеђења
Истог дана јаке ваздушне нападе непријатељ врши по Чавића брду, један ХВ авион је оборен ''стрелом 2М'' и пао у Котор шуми.

Захваљујући енергичној одбрани српских бораца у Петрињи, ХВ умјесто 4. августа улази у Петрињу 6-тог, што је дало времена да Банијски корпус извучене 90%  технике у Републику Српску.
Хрватски извори говоре да је ХВ на Банији имала најтеже губитке, чак 90 погинулих војника у првом дану операције и два погинула комаданта Предрага Матановића и комаданта 2. бојне ''Громови'' Стјепана Гргца.