четвртак, 02. јун 2016.

Битка за Купрес 1992.




Слободни Купрес.


Купрешки плато је један од најважнијих војно-стратешких простора у Босни и Херцеговини. Његова надморска висина је 1200м. и површина 550кв.км. Географски простор са мјестом Купресом формира посебно подручје на којем су Срби били већина од давнина. Према аустроугарским катастарским књигама, Срби на купрешкој висоравни имају у власништву 70% земље.  

Током Другог свјетског рата, усташе убијају 1038 српских цивила на подручју Купреса од којих су 255 дјеце млађе од 10 година. Више од 500 Срба из Купреса даје своје животе учешћем у антифашистичком покрету. И упркос огромним жртвама које је претрпио српски народ током Другог свјетског рата, Срби и даље чине убједљиву већину.

Пред почетак оружаног сукоба у Југославији, становништво града Купреса било је подједнако подјељено између Срба и Хрвата (Срби 50%, Хрвати 43%, муслимани 7%). Али у цијелој општини Срби су били већина.

Током избијања рата у источној Славонији, многи Хрвати одлазе добровољно на фронт те се велики дио укључује у жестоке борбе за Вуковар. Након потписивања примирја, зими 1992. преживјели хрватски добровољци се враћају у Купрес и са собом доносе оружије и велику мржњу до сусједњих Срба.
Хрватска заједница Купреса је почела да формира своје војне јединице, мушкарци су улазили у паравојну јединицу ХОС нео-фашистичке структуре те у Хрватско вијеће одбране-ХВО.

Срби Купреса и околних села нису имали војну организацију те су се ослањали на ЈНА, чији је 5. Бањалучки корпус добио одговорност на сектору гдје је Купрес.

У припреми на свеопшти напад, Хрвати и муслимани су послали своје породице према Ливну, Дувну и Томиславграду. У Купресу су били само мушкарци у оружаним снагама, посљедња  два аутобуса са женама и дјецом, хрватска милиција је повукла 24.марта.
Сљедећих дана хрватски борци постављају контролне пунктове на неколико путева који воде у град, а 31.марта заузети су и неки јавни објекти у граду.
Веома пасиван отпор су пружили Срби, који су касно почели са формирањем Територијалне одбране. Нека српска села су имала добра упоришта са појединачним групама које су се укључиле у размјену ватре са хрватским борцима, али град је остао без одбране на почетку агресије.
Рано ујутру 3.априла 1992. у селу Малован 12км југозападно од Купреса чула се експлозија и интезивна паљба из аутоматског оружија, снаге ХВО, ХОС уз подршку редовне хрватске војске покренула је офанзиву на беспомоћна српска села око града. У 6:00 часова истог дана из хрвастког села Шуица, ХОС и Збор народне гарде, упада у Доњи Малован и убија 20 српских цивила. Поред хрватских јединица из Херцеговине ту су још и придошле бригаде из Хрватске : 106. осијечка бр. 101. загребачка формација ''Краљ Томислав'' те специјалне јединице ''Жути мрави'' и ''Зрињски''у напад су укључени тенкови и остала тешка опрема.

У подне 6.априла хрватске снаге уз подршку три тенка ''леопард'' преузимају контролу у граду Купресу, пошто је град готово не брањен, тенкови су користили углавном за уништавање српских кућа.
Купрес је утонуо у хаос и терор као и 1941. током ''чишћења града'' пљачке и убиства Срба су на сваком кораку, хрватски борци кукавички користе српске цивиле као живи штит за своја војна возила. неколико стотина Срба је одведено у логоре, неколико десетина је убијено а дио након тортура размењен средином маја за хрватске ратне заробљенике.
С обзиром на брзину хрватске офанзиве и односу снага, комадант Друге војне области ЈНА Милутин Кукањац тражи дозволу од Врховне команде на употребу авиона. 3-4 априла му у разговору Изетбеговић даје ''зелено свјетло'' за напад на хрватске снаге, тврдећи да ЈНА мора да заштити Босну од агресије од сусједних сила. Међутим та изјава није спречила вођу босанских муслимана да мало касније ту исту ЈНА прогласи ''агресорима''.
Мапа операције.

4. априла артиљерија Бањалучког корпуса ЈНА почиње да пружа подршку слабо наоружаној српској ТО. У неким мјестима су Срби стекли предност у артиљерији те су убрзо потисли хрватске борце са својих позиција . Тако су борци ХВО и ХОСа који су били на  два километра фронта између села Растичево и Сухова у паници побјегли са положаја са губитцима од 10 војника. Кад је ЈНА ''затегнула'' свој дио у Купресу, хрватски војни губици су се повећавали. Током три дана борбе обе стране су имале губитке у људству. 6. априла је Главни штаб и ПВО ЈНА порицао гласине од хрватских и свјетских медија о наводном обарању три авиона изнад Купреса. 

Док југоисточно Хрвати пале српске куће, са сјевера и сјеверозапада у садејству Бањалучког и Книнског корпуса ЈНА са српским борцима напредују према граду те ослобађа велики дио купрешког платоа.
Ватрени положај у Благају код Купреса.

6. априла српски борци заузимају Злосела и Османлије велика усташка упоришта.
7. априла хрватске снаге се на брзину повлаче из Купреса како би избјегли обруч који се спајао око града.
Од 8. до 10.. априла хрватска војска се повлачи са свих освојених позиција прије офанзиве. Губици ХВ, ХВО, ХОС су износили преко 160 избачених из строја те велики дио заробљених.

На ослобођеном територију српски борци су затекли језиве призоре о злодјелима хрватских снага, лешеви српких цивила су проналажени у подрумима, бунарима и масовним гробницама. У селу Злосела је пронађено двогодишње дијете заковано на бандеру.

Ослобођење Купреса је створило претњу хрватским градовима у западној Херцеговини (Томиславград, Ливно). Фронт сукоба се помјерио према Неретви.


Нема коментара:

Постави коментар