Операција ''Челик 93'' - контраофанзива на Равне Котаре.

Лијево: хрватска агресија (''Гусар 93'')
Десно : српска контраофанзива (''Челик 93'')

Операција ''Челик 93'' је била српска контраофанзива на Равне Котаре, која је изведена од 27. јануара до закључно 1. марта 1993. године.

Контраофанзива је изведена као одговор на хрватску агресију и окупацију подручја Српске Крајине од Масленичког моста, дуж јужне обале Новиградског мора до самог мјеста Новиград. Такође су окипирана бројна села Кашић, Смоковић, Ислам Латински, Ислам Грчки те аеродром Земуник. Сва мјеста су етнички српска, зато су и доживјела огромна разарања.

Циљ је био прије свега зауставити даљи продор хрватских снага и враћање изгубљених територија. Нажалост због слабе кординације снага већи дио територије није враћен. 

Милиција из Бенковца у борбама 1993.

У акцији су учестовале многе јединице 7. Сјеверно-далматинског корпуса СВК (92. Бенковачка мтбр као носиоц корпуса) елитне јединице Вукови са Вучијака, интервентни батаљони са Баније и Кордуна те добар дио добровољаца (Арканови тигрови, Шешељевци...).

Фронт се протезао од Новиграда до села Суховаре и Горњег Земуника, дужине око 20км.

Борбе код Новиграда 1993.

У контраофанзиви српски борци су успјели зауставити даље напредовање хрватских снага  цијелом дужином новог фронта од 20км. те на цијелој линији одбацити непријатеља у дубину од 4 до 6км. чиме је ХВ умјесто даљег продора натјерана на одбрану. 

Борбе су у овој акцији биле веома крваве за обе стране. Хрватска војска је заустављена пред селом Придраге чиме је сачувано Каринско море, непријатељ је враћен назад у Новиград али  Новиград није враћен.

Један од два заробљена тенка ХВ код Новиграда.

Паљуб је остао у хрватским рукама док Смиљчић село је одољело офанзиви. Борбе за Кашић су биле посебно крваве јер је село прелазило више пута из руке у руку, да би на крају остало у хрватским рукама. На линијама додира одбрањена су и Биљане Доње те Горњи Земуник, село Суховаре је окупирано док је након жестоких борби враћена Шкабрња. Док су у селу Наранчић хрватске снаге имале десетак погинулих бојовника и два заробљена тенка Т55А.



Контраофанзива је полако јењавала и задње пушке су утихнуле до краја фебруара у околини Кашића и Драча.